Задужбина патријарха и пастира

Аутор:

Будо Симоновић

Издавач:

  • Општина Плужине
  • Манастир Пива
  • Удружење Пивљана, Подгорица

Година издања:

2006.

Број страна:

216

Повез:

Тврди повез

Формат:

15 x 23 cm

ISBN:

86-908221-0-0

Тираж:

1000

Задужбина патријарха и везира је својеврсна романсирана монографија Пивског манастира, светиње која је четири вијека свијетлила у тами пивског недохода, поред чудесног извора Пиве, а посебно се прочула у свијету седамдесетих година прошлог вијека кад су градитељи моћне хидроцентрале на овој ријеци ниже села Мратиња заумили и успјели да манастир  измјесте, сачувају од потопа, не само монументалну  грађевину цркве него и свих 260 метара квадратних надалеко познатог живописа…

Пивски манастир на старој локацији поред извора Пиве
Пивски манастир на старој локацији поред извора Пиве
Пивско око, извор ријеке којег више нема
Пивско око, извор ријеке којег више нема
Манастир Пива — композиција изнад јужних врата са Мехмед пашом и Саватијем
Манастир Пива — композиција изнад јужних врата са Мехмед пашом и Саватијем
Пивски манастир на новој локацији
Пивски манастир на новој локацији

„Будо Симоновић се овог пута, као опробани путник кроз време и вредни хроничар, одважио, да пишући монографију манастира Пиве, те божанске луче у олујном горју настајале крајем 16. и почетком 17. века, крене у походе прецима.

На узбудљив пут дуг више од четири века, на сретење монасима и хајдуцима, четовођама и дрводељама, чобанима и живописцима, Турцима и потурчењацима, читавој једној галерији личности, уметничких дела несравњиве лепоте, подвизима на граници вероватног, Симоновић води и нас дочаравајући речју, која је овог пута већа и говорљивија и од најбоље слике, до опипљивости људе и догађаје у вихорном коловрту историје. У срцу ове виртуозно написане књиге, која захвата у широк спектар материје од летописа, споменица и предања, преко историјских чињеница, народних веровања и обичаја до евалуације уметничког наслеђа манастира Пиве, као медијатора и немог, а свеговорећег памтитеља времена и људи и невремена и нељуди, лежи тежња да се синтетизацијом свих истраживачу доступних сазнања речима саобрази целовита, жива представа једног трајања, које не само што је вредно памћења већ има такав значај да га ваља предати и потомству како би зграда будућности стајала на чврстим и ваљаним темељима.”

Тамара Огњевић, историчар умјетности и новинар о књизи „Задужбина патријарха и везира”