Туђа земља калауза нема

Трагом пјесме Радована Бећировића-Требјешког о погибији краља Александра I Карађорђевића

Аутор:

Будо Симоновић

Издавач:

  • Штампарија „Обод”, Цетиње
  • Октоих, Подгорица
  • Штампар Макарије, Београд

Година издања:

2015.

Број страна:

408

Повез:

Тврди повез

Формат:

13,5 x 21 cm

ISBN:

978-86-7659-522-8

Тираж:

3000

Напомена:

Издавач првог издања је Штампарија „Обод“ а.д, Цетиње, 2015. године, 408 страна (више од 200 илустрација са фототипским издањем примјерка првог издања пјесме хаџи Радована Бећировића Требјешког), тврди повез, формат 21 cm, тираж 1.500 примјерака. Годину дана касније, 2016, друго издање су објавили Октоих, Подгорица и Штампар Макларије, Београд, истог обима, повеза и формата, такође у тиражу од 1.500 примјерака.

Књига Туђа земља калауза нема је прича о атентату у Марсељу 1934. године, односно о погибији краља Александра Првог Карађорђевића, настала трагом пјесме хаџи Радована Бећировића Требјешког о том догађају; прича како је настала и како је сачувана једна од најљепших пјесама барда новијег српског епског пјесништва; прича ко је, како и зашто организовао атентат у Марсељу у којем је испаљен први метак Другог свјетског рата.

Краљ Александар и Луј Барту час прије него што је атентатор запуцао
Краљ Александар и Луј Барту час прије него што је атентатор запуцао
Тренутак злочина — атентатор пуца у краља са прага аутомобила
Тренутак злочина — атентатор пуца у краља са прага аутомобила
Тренутак атентата у Марсеју
Тренутак атентата у Марсеју
Самртни ропац — краљ Александар који тренутак после атентата
Самртни ропац — краљ Александар који тренутак после атентата

„Краљ Александар је био жртва кад је свако мислио да је тиранин и био прогоњен кад су веровали да прогони друге. Тај човек, од којег је дрхтало и старо и младо, сакривао се од људи у своју породицу, на путовања, и, ако је требало, закључавао у кабинет, да не повреди њихову сујету, или да не омете њихову личну срећу. Све се радило у његово име, а све најпре против њега. Једном приликом је рекао да је сваки краљ најдраматичнија личност свог времена; и да има само неколико краљева којима се нешто признало и врло мало такозваних краљева великих, али и то никад за живота… Овај краљ, у народу најпопуларнији од свију који су му претходили, био је у једном делу београдског друштва оптуженик, већ од почетка нове државе, нечасно проглашен кривцем и зликовачки пресуђен…”

Јован Дучић, о краљу Александру Карађорђевићу у књизи „Стаза поред пута”