Тајне острошког блага

Аутор:

Будо Симоновић

Издавач:

  • Светигора, Цетиње

Година издања:

2008.

Број страна:

304

Повез:

Тврди повез

Формат:

14 x 21 cm

ISBN:

978-86-7660-085-4

Тираж:

20000

Користећи небројене документе, од којих су многи по први пут обзнањени (првенствено они из деценијама строго чуваног полицијског досијеа Леонтија Митровића, игумана манастира Острог) и ослањајући се на казивања вјеродостојних непосредних свједока, настала је прича, по општем мишљењу, најближа цјеловитој истини, ближа од свега што је раније објављено о збивањима у Острогу у данима општег расула, капитулације и пропасти бивше југословенске државе априлских дана 1941. године, када је ово познато светилиште кратко вријеме било ратна престоница.

Горњи острошки манастир
Горњи острошки манастир
Леонтије Митровић, снимак из 1933. године
Леонтије Митровић, снимак из 1933. године

Осим краља и Владе, који су из Острога преко импровизованог аеродрома на Капином пољу код Никшића, побјегли у иностранство пред окупаторима, у Острогу се тада слегло и огромно државно и краљевско благо, чија је судбина у великој мјери расвијетљена и разјашњена у овој књизи. Посебно је занимљиво и значајно поглавље књиге посвећено трима најпознатијим светињама у хришћанству — икони Богородице Филермоске, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста — које су откривене у Острогу 1952. године и до данас изазивају велику пажњу у цјелокупној свјетској културној јавности. Тим више што је у овој књизи непобитно доказано да је са Иконе украден највећи драгуљ, баснословне, непроцјењиве вриједности и то док је ова света реликвија 26 година чувана у сефу полиције, односно службе државне безбједности…

Оскрнављена икона Богородице Филермоске — покрадена два велика драгуља
Оскрнављена икона Богородице Филермоске — покрадена два велика драгуља

Рукопис ове књиге је 2007. године добио Прву награду „Драгојло Дудић” коју додјељује истоимена фондација „као друштвено признање за стваралачки допринос његовању слободарских и револуционарних традиција”.

Рука и крст у ћивоту Светог Петра Цетињског
Рука и крст у ћивоту Светог Петра Цетињског

„Ја се не бојим од малтешких витезова — каже митрополит црногорско-приморски Амфилохије. — То су културни људи који су дошли овдје да се поклоне светињи и сигуран сам да ниједним гестом не би допринијели насиљу над њом и њеном скрнављењу… Ја се не бојим од њих него тугујем од наших домаћих незнавених људи, који по своме незнању раде са иконом оно што њој не пристоји, што не пристоји ни њима ни овом граду, краљевском Цетињу којему је покровитељ управо Пресвета Богородица. Икони се покушава дати неки други смисао, да се на њој зарађују паре, или поени, дакле, оно што је потпуно супротно икони и њеној унутрашњој љепоти и њеном смислу…

Док су светиње биле код Карађорђевића биле су у Цркви, тамо гдје им је и мјесто, као што су биле у цркви и док су биле на двору Романових, као и на Малти и на Родосу за вријеме турске окупације. Ово што је урађено може само у „усправној и достојанственој Црној Гори”…

С обзиром да би било несхватљиво и неразумно да се у Црној Гори у 21. вијеку догађа да музеј одузима и присваја нешто што је вјековима по духу и по намјени припадало Цркви, сматрам недопустивим, анахроним и неразумним било какво друго рјешење за ову чудотворну икону осим повратка њеном природном мјесту.”

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у књизи „Тајне острошког блага” о судбини иконе Богородице Филермоске