Користећи небројене документе, од којих су многи по први пут обзнањени (првенствено они из деценијама строго чуваног полицијског досијеа Леонтија Митровића, игумана манастира Острог) и ослањајући се на казивања вјеродостојних непосредних свједока, настала је прича, по општем мишљењу, најближа цјеловитој истини, ближа од свега што је раније објављено о збивањима у Острогу у данима општег расула, капитулације и пропасти бивше југословенске државе априлских дана 1941. године, када је ово познато светилиште кратко вријеме било ратна престоница.
Осим краља и Владе, који су из Острога преко импровизованог аеродрома на Капином пољу код Никшића, побјегли у иностранство пред окупаторима, у Острогу се тада слегло и огромно државно и краљевско благо, чија је судбина у великој мјери расвијетљена и разјашњена у овој књизи. Посебно је занимљиво и значајно поглавље књиге посвећено трима најпознатијим светињама у хришћанству — икони Богородице Филермоске, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста — које су откривене у Острогу 1952. године и до данас изазивају велику пажњу у цјелокупној свјетској културној јавности. Тим више што је у овој књизи непобитно доказано да је са Иконе украден највећи драгуљ, баснословне, непроцјењиве вриједности и то док је ова света реликвија 26 година чувана у сефу полиције, односно службе државне безбједности…
Рукопис ове књиге је 2007. године добио Прву награду „Драгојло Дудић” коју додјељује истоимена фондација „као друштвено признање за стваралачки допринос његовању слободарских и револуционарних традиција”.
