Ријеч скупља од живота

Најтежи злочини у Црној Гори од 1949. до 2022. године

Аутор:

Будо Симоновић

Издавач:

Јумедиамонт, Подгорица

Година издања:

2006.

Број страна:

324

Повез:

Меки повез

Формат:

15 x 23 cm

ISBN:

978-9940-640-09-5

Тираж:

21000

Напомена:

Прво издање ове књиге објавио је „Јумедиамонт” д.о.о, Подгорица, 2006. године, 296 страна, броширани повез, око 150 фотографија и илустрација, формар 24 cm, тираж 20.000 примјерака. Друго допуњено издање, издавач такође „Јумедиамонт” д.о.о, Подгорица, 2022. године, 324 стране, такође илустрована са око 150 фотографија, формат 23 cm, тираж 1.000 примјерака.

У књизи су, по слободном избору аутора, објављене приче о злочинима које су се на тлу Црне Горе догодили у периоду од 1949. до 2022. године. Осим потресних казивања, аргументованих и до краја ослоњених на непобитне доказе и вјеродостојна свједочења, књига је допуњена занимљивом расправом о увођењу или неувођењу смртне казне у којој је своје мишљење дао већи број судија, адвоката, тужилаца и интелектуалаца различитих струка.

„Заборављено зло се понавља…” (Народна мудрост)

„Има срамота које никад не престају, које се ничим не могу опрати. Једна од њих је: убити дете… једини прави човеков прилог животу…” (Из књиге Ђорђа Беле „Ноћ слепог миша”)

„Ако постоји злочин језив као смрт, мора постојати и смрт за такав злочин…”

„Нико, па ни држава, не може праштати у име жртве…”

Кањон Платије — мјесто многих саобраћајних трагедија

„Смртна казна није само егзекуција, она је и превенција. Појам казна је alter ego појма пријетња. Не каже закон случајно: запријећена је та и та казна за то и то дјело. Шта би све човјеков ум смислио и урадио да смије од пријетње. Смртна казна је највећа пријетња, са којом се не могу поредити друге законске пријетње, јер је пријетња најважнијем што човјек има — животу. Најмоћнија је као фактор одвраћања од злодјела, као превенција. И доживотна затворска казна значи живот а не његово одузимање.

Прошло вријеме борило се и смртном казном против злодјела откад је сукоба добра и зла на земљи. Међутим, досад није упалило вјеровање и учење да смртна казна нестаје са растом цивилизације и свијести. Скоро да бих рекао — напротив. Данас, све постаје софистицирано — најприје злодјелни ум, а са њим палета и технологија злодјела. И етика је, све мање, она стара заштитница добра. Сатјерује је у ћошак све суровији интерес. Данас, смртна казна је потребнија. Треба прочитати управо ову књигу Буда Симоновића Ријеч скупља од живота.

Сва суштина је, можда у обичном питању: да ли ико нормалан вјерује да не постоји нити једно човјеково злодјело које заслужује смртну казну — ни сад ни посад? У коначном, све се своди на питање расподјеле правде. Погрешна расподјела правде већи је проблем од њеног мањка.”

Војислав Б. Мијушковић, пјесник и публициста о питању смртне казне покренутом у књизи „Ријеч скупља од живота”