Ово је прича о Амиру Реку, некадашњем капетану Југословенске народне армије, који је крајем јуна 1992. године, као командант 43. дринске бригаде војске Босне и Херцеговине у Горажду, заложио главу и спасио четрдесет четворо Срба из оближњег села Бучја. Учинио је то само три дана пошто му је из његовог родног села Гудељ код Фоче стигла стравична вијест да су му припадници паравојне јединице Републике Српске убили и спалили мајку, дједа и пет најближих рођака.
— Не сматрам да сам учинио неко херојство — каже Реко — ја сам само послушао моју мајку Азизу, која ме вазда учила и савјетовала да човјек мора увијек остати човјек. Те њене ријечи нијесам заборавио ни у тим најтежим тренуцима у моме животу, нијесам допустио да ме опхрва мржња и жеља за осветом над недужним, јер сам знао да ти људи из села Бучја нијесу ни на који начин криви за трагедију моје породице.


