Лијеве грешке

Истине и лажи о сумрачном раздобљу НОБ у Црној Гори од септембра 1941. до маја 1942. године

Аутор:

Будо Симоновић

Издавач:

  • Јумедиамонт, Подгорица
  • Штампар Макарије, Београд

Година издања:

2023.

Број страна:

500

Повез:

Тврди повез

Формат:

13,5 x 21 cm

ISBN:

978-9940-640-10-1

Тираж:

1000

Књига ова нема претензија да буде историја, цјеловита, свестрана и свеобухватна прича о ономе што се током Народноослободилачке борбе с јесени 1941. и до прољећа, до маја 1942. године, збивало у Црној Гори. Ни амбиција да суди, а поготову не да прави некакву ревизију онога што се до сада знало о том најкритичнијем периоду НОБ-а на просторима Црне Горе, кад је под видом одбране тековина Тринаестојулског устанка и учвршћивања нове, партизанске власти под руком Комунистичке партије Југославије несумњиво почињен велики број трагичних грешака, па и класичних злочина, који се не могу ни бранити ни правдати „вишим циљевима револуције”.

Моша Пијаде из ратних дана
Моша Пијаде из ратних дана
Иван Милутиновић
Иван Милутиновић

Не могу се ни, рачунајући на фактор времена и неминовног заборава, забашуривати упорним понављањем већ одавно превазиђених флоскула и изанђалом причом о такозваним „лијевим грешкама”, „лијевим застрањивањима”, „лијевим скретањима…”, али се, исто тако, ни сада нити икада, не могу умножавањем, удесетостручавањем, домаштавањем, провидним лажима и најгрубљим измишљотинама, користити у сврху антикомунистичке пропаганде, а све с циљем и у жељи да се оцрне и облате оне непорециве, свијетле тековине НОБ-а и све оно што је та борба донијела и у Црној Гори.

Тито као врховни командант партизанских снага Југославије (портрет Ж. Скригина)
Тито као врховни командант партизанских снага Југославије (портрет Ж. Скригина)
Милован Ђилас из ратних дана
Милован Ђилас из ратних дана

Циљ ове књиге је да се сада, са, чини се, завидне временске дистанце, изнова завири истини у очи, да се још једном, хладна чела и без острашћености у било ком смјеру, без навијања за било коју страну, осим за истину, исприча барем дио те приче. Јер, без тога нема вјечног смираја за жртве, нити ће, што је још важније, бити смиривања узаврелих страсти међу њиховим потомцима, а то у крајњем значи, да неће бити ни сигурне и тврде бране и гаранције да се зло у неком погодном тренутку неће и поновити.

Дража Михаиловић из ратних дана
Дража Михаиловић из ратних дана
Павле Ђуришић
Павле Ђуришић
Љубо Минић
Љубо Минић

Само истина, пуна и непобитна, ослобођена страсти и мржње, може бити мелем и лијек за све ране које је оставило то паклено вријеме безумља, појачаног страхом за сопствену главу и позицију и подупрто чудовишним схватањем да је само мртав противник и неистомишљеник добар и безопасан. Може зауставити пробуђене атавистичке нагоне и жеље за осветом које распламсавају самоникли, самозвани, почесто полуписмени „историчари” и „истраживачи” по систему: стопут поновљена лаж постаје истина. У свему је најтрагичније што те „истине” неријетко, здраво за готово, без ријечи коментара, као факат узимају и преносе и неки чија су имена урешена титулама магистара и доктора историјских наука.

Бајо Станишић и митрополит Јоаникије са генералом Пирциом Биролијем на Цетињу
Бајо Станишић и митрополит Јоаникије са генералом Пирциом Биролијем на Цетињу

„Црвена нит књиге Лијеве грешке Буда Симоновића јесте ријеч — рат! Али, и она клетва коју аутор наводи: Ко га волио у кући му био! Рат! Порука ове књиге мора бити и јесте: Далеко нам од куће!

И закључно: ‘Само су мртви видјели крај рата’ — вели Џорџ Сантајана. Много их је! Потврђује то и ова књига Буда Симоновића. Она треба да смири страсти, предрасуде, јер — како вели Михаило Лалић — ‘тешко да је ико остао без кривице’. Жан Де Ла Брујер има једну мисао: ‘Истине које најмање желимо чути јесу оне које би нам највише користиле да их знамо’.”

Проф. др Драшко Дошљак

„Књига Лијеве грешке Буда Симоновића је специфични вид реактуелизације догађаја из мрачне прошлости НОБ-е, који су се одиграли прије осам деценија, који су се негативно рефлектовали на почетак, ток и крај антифашистичког покрета у Црној Гори за вријеме Другог свјетског рата, а који у виду деструктивних сила зла поново оживљавају у нашем времену…

Симоновић није имао намјеру да прави ‘равнотежу’ злочина, што није могуће ни урадити, јер је и један угашени људски живот планета бола, али је имао намјеру да све евидентне, и њему знане злочине, његошевски речено, доведе ‘к спознанију права’ (у име њихове непоновљивости и опомене, јер што даље погледаш уназад, то ћеш даље видјети унапријед (Винстон Черчил). Има ли посвећеније и више људске дужности?”

Проф. мр Зора Јестровић