Биобиблиографија
Буда Симоновића
Рођен у селу Осреци — Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Основну и осмогодишњу школу учио у родном селу и Манастиру Морачи, гимназију у Никшићу, Титограду и Фочи.
Завршио Филолошки факултет у Београду, 1969. године, група за српскохрватски језик и југословенску књижевност.
Три године радио као професор у гимназији „Слободан Принцип-Сељо” у Сокоцу на Романији, а онда се, сасвим, професионално посветио новинарству.
Прве текстове у новинама је објавио још као студент 1967. године, а потом је, док је радио као професор на Романији, од 1969. године био стални хонорарни дописник сарајевског Ослобођења. Сарађивао је и у другим листовима ондашње Југославије, а од 1973, кад се и професионално опредијелио за новинарство, постаје стални дописник агенције ТАНЈУГ из Црне Горе.
Годину дана касније прелази у Политикину кућу у којој је пуних тридесет година био дописник из Црне Горе — Политике Експрес, Илустроване Политике и Политике, а повремено је сарађивао и у осталим Политикиним издањима.
Стални дописник Франкфуртских Вести постао је 2003. године. У тој новини, у којој је хонорарно сарађивао још од 1995. године, остаје до пензионисања, али је наставио да пише све до данас.
Уз све то, сарађивао је и са многим другим листовима и недјељницима бивше Југославије (НиН, Интервју, Свет, Љубљански дневник, Практична жена, приштинско Јединство, Вечерње новости, Блиц, Осмица, Ало, Око, Мозаик, Недељни Телеграф…) а у најтиражнијем црногорском дневнику ДАН сарађује од првог броја до данас.
Поред више од сто педесет разнородних фељтона, на десетине хиљада вијести, информација, репортажа, коментара и сваковрсних других текстова, претежно из Црне Горе и о Црној Гори, али и о другима крајевима и људима, до сада је објавио и 24 књиге прича и репортажа, записа, историјских романа и романсираних биографија:
- МИЈАТ И МОЈСИЈЕ,
- ДО СМРТИ И НАТРАГ,
- ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА (десет издања, преведена и на енглески и руски језик)
- НЕДОХОДУ У ПОХОДЕ,
- ЗЕКО МАЛИ, шест издања
- ЖИВОТ НА СЕДАМ ЖИЦА,
- НИКАД КРАЈА ТАМНИЦАМА — Лалићеве поруке и подуке, (два издања)
- ЗАДУЖБИНА ПАТРИЈАРХА И ВЕЗИРА,
- РИЈЕЧ СКУПЉА ОД ЖИВОТА, (два издања)
- ТАЈНЕ ОСТРОШКОГ БЛАГА,
- ДУШКО,
- ПЈЕНАВАЦ,
- ОД МЛИНАРА ДО БАРДА,
- ИСКОПАЊЕ КИЋА ЈАСЕНОВЦА,
- КУЧКА ПЕЋИНА, (два издања),
- ТУЂА ЗЕМЉА КАЛАУЗА НЕМА,
- ЏЕЛАТ СА ОРЕОЛОМ СВЕЦА,
- РАТ И МИР КАПЕТАНА РЕКА,
- ОТМИЦА,
- ЗА ЊИМА ЋЕ ВЈЕКОВИ ХРАМАТИ,
- ТАЈНА ЉУБАВ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ, (два издања),
- ЛИЈЕВЕ ГРЕШКЕ,
- ДРАГОВОЉИЋИ, а приредио је 1996. године и зборник
- 125 ГОДИНА НОВИНАРСТВА И 50 ГОДИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ.
Будо Симоновић је добитник низа друштвених признања, плакета и награда за новинарски и публицистички рад. Поред осталих: Децембарске награде Подгорице, Књижевне награде „Драгојло Дудић”, коју додјењује Савез бораца и атифашиста Југославије, Годишње награде Удружења новинара Црне Горе, Награде за репортажу „Бошко Пушоњић” Удружења новинара Црне Горе, Награде за животно дјело „Вељко Влаховић” Удружења новинара Црне Горе, годишњих награда „Политике Експрес” и Годишње награде „Политике” као и највећег новинарског признања — Награде за животно дјело Савеза новинара Југославије. Добитник је и Медаље заслуга за народ.
Симоновић је био предсједник Удружења новинара Црне Горе и предсједник Савеза новинара Југославије, као и посланик у Скупштини Црне Горе 1991/92. године.
