„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.”
Ни ова гласовита мисао великог Лава Николајевича Толстоја није прикладна, не може да искаже ни сву срећу ни сву несрећу породице Крста — Кића Радојевића, званог Јасеновац, из ускочког, подсињавинског села Баре Тушинске, јер таквог примјера узлета и среће једне породице, а потом њеног полома и расула до ископања, нема, кажу, не само у дурмиторском крају, него ни много шире…


