Књига Душко је романсирана монографија о Душану Душку Видаковићу, родом из Шековића, прича како је од сиромашног сељанчета из забити Источне Босне, стасао познати и успјешни бизнисмен, који више од пола вијека борави и ради у Њемачкој. Поред осталог, он је оснивач и власник „Франкфуртских Вести”, најтиражнијег дневника на српском језику у дијаспори који већ више од три деценије, поред Европе, излази и у Канади, Америци и Аустралији.

— Нисам срео човека — каже о Видаковићу Мирослав Мишко Стојановић, познати новинар, дугогодишњи уредник „Политике” и дописник из Њемачке — сазданог од толиких и тако лепих парадокса: српски патриота „до балчака”, и националиста, у изворном и позитивном значењу тог појма, који ни у временима великих смутњи, међуетничких и међуконфесионалних ломова, узаврелих страсти, искључивости и помама, никад није постао шовиниста; за њега је само човек, сваки понаособ, именом и презименом, једино мерило, и кад је реч о добру и кад је реч о злу, не његова национална или верска припадност; за њега је завет понет из родитељског дома преточен у ону врсту чојства каквом га је, за сва времена, одредио и дефинисао Марко Миљанов, његов унутрашњи налог и поуздан оријентир; под његовим кровом, пословним и породичним, и у његовом окриљу, налазили су прибежиште, помоћ и заштиту и ЊЕГОВИ Срби, и ЊЕГОВИ Муслимани и ЊЕГОВИ Хрвати, а бивали су његови зато што су били, и само кад су били, честити људи и беспомоћне жртве суманутих времена и трагичних околности; човек који се упустио у изазовну и ризичну авантуру издавања новина у туђини, у посао који му је до тада најмање био знан, и остварио оно у чему нису успели високи професионалци и моћне издавачке куће; капиталиста по дефиницији, у „срцу” капитализма, а његов заклети противник, левичар по исконском определењу и заштитник сиромашних по диктату срца и емоција, жестоки антиглобалиста, с глобалним успехом: његове новине читају се и продају на свим континентима; по изворној традицији — отац је очигледно био његов снажан морални ослонац и животни оријентир — човек коме је породица била и остала уточиште и светиња, а уз то светски путник, кафански човек, искрени пријатељ пријатеља, поуздани друг другова, једном речју: ДУШКО.

