„Будо Симоновић се овог пута, као опробани путник кроз време и вредни хроничар, одважио, да пишући монографију манастира Пиве, те божанске луче у олујном горју настајале крајем 16. и почетком 17. века, крене у походе прецима.
На узбудљив пут дуг више од четири века, на сретење монасима и хајдуцима, четовођама и дрводељама, чобанима и живописцима, Турцима и потурчењацима, читавој једној галерији личности, уметничких дела несравњиве лепоте, подвизима на граници вероватног, Симоновић води и нас дочаравајући речју, која је овог пута већа и говорљивија и од најбоље слике, до опипљивости људе и догађаје у вихорном коловрту историје. У срцу ове виртуозно написане књиге, која захвата у широк спектар материје од летописа, споменица и предања, преко историјских чињеница, народних веровања и обичаја до евалуације уметничког наслеђа манастира Пиве, као медијатора и немог, а свеговорећег памтитеља времена и људи и невремена и нељуди, лежи тежња да се синтетизацијом свих истраживачу доступних сазнања речима саобрази целовита, жива представа једног трајања, које не само што је вредно памћења већ има такав значај да га ваља предати и потомству како би зграда будућности стајала на чврстим и ваљаним темељима.”
Тамара Огњевић, историчар умјетности и новинар о књизи „Задужбина патријарха и везира”