Аутор:
Будо Симоновић
Издавач:
Година издања:
1997.
Број страна:
446
Повез:
Тврди повез
Формат:
13,8 x 21 cm
ISBN:
978-9940-839-00-0
Тираж:
12000
Напомена:
Прво издање књиге објавила је ИШ „Стручна књига”, Београд, 1997. године, 292. стране, броширани повез, илустрације, формат 20 cm, тираж 1.000 примјерака. Исти издавач је три године касније, 2000, објавио друго, допуњено, издање, такође у 1.000 примјерака. Дванаест година потом, 2012, „Октоих“, Подгорица и „Штампар Макарије“, Београд, објавили су треће, знатно проширено и допуњено издање (тврди повез, 436 страна, тираж 3.000), које је побудило изузетно интересовање, дотле да је издавач за два наредна мјесеца морао да доштампа још два издања по 3.000 примјерака. Књига је 2023. године доживјела и шесто издање: Фондација „Братство Кадић“ штампала је књигу у тиражу од 1.000 примјерака, формат 21 cm.
Историјски роман, нека врста романсиране биографије књаза Данила Првог Петровића, првог световног владара из династије Петровић, прича о наличју његове владавине, непочинствима која су довела дотле да му Тодор Кадић из Бована (Бјелопавлићи) 31. јула 1860. године из освете због личне увреде на которској риви скине главу али да тиме запечати и судбину, своју и свога братства.
„Можда је најцјеловитију оцјену о овој контроверзној личности (књазу Данилу Петровићу) дао Будо Симоновић својом романсираном биографијом „Зеко Мали”. Огромна литература коју је користио при прикупљању грађе за књигу (наведено је тачно 100 коришћених извора!) најбољи је доказ озбиљности с којом је аутор пришао овом послу… Ако је судити према мишљењима књажевих савременика, јасно — различитим, онда би се они Мажуранићеви стихови подобро могли односити на њ: ‘Добар јунак да је чоек таки’. Очито, о његовом чојству не може бити неке ријечи. Нажалост и по њ, и по Црну Гору.”
Мр Момчило Голијанин о књизи „Зеко Мали”
„Читаоцима ове мучне књиге, како и сам аутор наглашава, препуштамо да суде да ли књаз Данило заиста заслужује да буде примјер и узор и да ли је он ‘велики, мудри и паметни државник, владар, јунак и родољуб’, или тиранин који је зарад учвршћивања личне, тиранске и апсолутистичке власти, починио толико стравичних злочина — дотле да чак има мјеста за питање: ко је за непуних девет година његове деспотске владавине побио више Црногораца, он или Турци? И коначно, да ли има смисла да главни град Бјелопавлића и Брда носи његово име и да ли се ‘правним спомеником’ може сматрати његов Законик по којем су летјеле главе за једну рђаву ријеч или какав не много ружан гест на рачун господара и његове владавине?”
Милан Стојовић, новинар и публициста, уз шесто издање књиге „Зеко Мали”